Ljubavni papagaj

Odakle dolazim?

Ljubavni papagaji je odomacen naziv za agapornide. Taj naziv dobili su jer su izuzetno privrzeni svom zivotnom partneru. Ovi papagaji poticu iz centralne i zapadne Afrike. Porodica agapornida deli se na 9 vrsta papagaja, a najpoznatije su: rozenkolisi, fisheri, personate i nigrigenisi.

Gde volim da živim?
Ljubavni papagaji vole puno prostora, pa iz tog razloga i kavez mora biti sto vecih dimenzija (min. 45x55x45cm).

Osim hranilice i pojilice, u kavezu  treba biti i nekoliko precki ili grana. Igracke su vazan element u zivotu Vaseg papagaja: zvoncici, ljuljaske. Svakodnevno Vaseg papagaja pustajte da slobodno leti.

Sta rado jedem? 
Ljubavni papagaju jedu gotovu mesavinu semenki za papagaje, sezonsko voce i povrce. Mozete im ponuditi i neljusteni kikiriki. U hranu im mozete dodavati i vitamine, a ponudite im i sipinu kost.

Zdravlje
Ljubavni papagaj je zdrav kada:
- Oci nisu suzne i sirom su otvorene
- Perje je cisto i uredno
- Nema promene u boji i konzistenciji izmeta
- Ima ciste i suve nozdrve
- Kandze nisu predugacke
- Nema vidljivih otoka niti povreda
- Zivahna je i ima dobar apetit

Razmnozavanje  Ukoliko imate muzjaka i zenku, postavite im kucicu za spavanje i kucicu za gnezdjenje. Polno su zreli sa osam meseci, ali najbolje je da ih parite od 12-15 meseca. Ljubavni papagaji  izlegu od 3-8 jaja. Inkubacija traje 22-25 dana. Cesto ce se muzjak pridruziti zenki u gnezdu. Mladunci ce poceti napustati gnezdo za 38-50 dana i za 2 nedelje nakon toga biti ce samostalni.

Pevajuci papagaj

Pevajuci papagaji poticu iz jugo-istocne Australije. Velicina ovih papagaja je od 27-28cm. Zenke su sivo-zelene, dok muzjaci imaju fluorescentno zelenu glavu i vrat, zelena ledja i rep sa crnim percima, a grudi su intenzivno zute boje. Pored osnovne boje postoji i pastelno zuta mutacija koja je prisutna i na nasim prostorima u volijerama nasih odgajivaca, pa cak i sarena mutacija. 

Mladi papagaji su polno zreli i spremni na parenje posle 6-8 meseci. Stariji i iskusniji odgajivaci koriste ove papagaje za izlaganje retkih vrsta papagaja, na taj nacin sto menjaju jaja, a s' obzirom da su pevajuci papagaji izuzetni roditelji, uspesno odhranjuju do kraja mlade izlezene iz poturenih jaja drugih papagaja.

Zenka nosi od 4-8 belih jaja i lezi na njima 20 dana. Mlade hrani sa puno paznje i gotovo nikada ne napusta gnezdo. Pilici napustaju gnezdo posle 4 nedelje od izleganja i bivaju hranjeni naredne 2-3 nedelje od strane muzjaka. Oglasavaju se veoma prijatnim i dosta razlicitim, ali ne i bucnim pesmama, po cemu su i dobili ime.

 
Osnovna hrana im je proso, ovas, suncokret, kanarinsko seme, sargarepa, jabuka, dok mlade treba dohranjivati mesavinom kuvanih rendanih jaja, mlevenog keksa i maka.

Tigrice

Tigrica danas nastanjuje prostore unutrasnjosti australijskog kontinenta. Po prirodi je selica i rasprostranjena je sirom Australije, iako u manjem broju nastanjuje obalna podrucja i jugozapadni deo kontinenta. Podvrsta tigrica nema.

Tigrica ima zelenu boju na grudima, stomaku, zadnjici i podrepku. Rep tamnoplave boje, lice, celo i deo obraza su zuti, a zadnji deo glave, ledja i krila imaju tigrasti crtez zelenog perja sa crnom bojom. Kljun je svetle roznate boje, iznad kljuna je kod muzjaka plava nozdrva, a kod zenke je bele ili smedje boje.
Ispod kljuna su crne tacke, a na obrazima su male ljubicaste fleke.

Prva mutacijska boja tigrica je bila nebesko plava i spontano se pojavila vec u prirodi. Zanimljivo je da je japanski car Hirohito prvi par nebesko plavih tigrica kupio za tada basnoslovnih 15.000 dolara.

Uzgojem su stvorene nove boje. Osnove nove boje su: albino bela, lutino zuta, ljubicasta, plava, siva, zuta i izabel zuta. Sve osnovne boje uzgojene su i u nekoliko nijansi, a broj harlekin-šarenih papigica danas prelazi broj 80. Uz prirodnu žutu masku na licu uzgojene su tigrice sa belom maskom ili bez maske.

U prirodi, tigrice u trulom drvecu kljunom bruse mesto za gnezdo ne trudeci se da ga posebno doteraju. Dovoljno im je udubljenje koje je dovoljno siroko da u njega smeste 5 do 8 jaja. Gnezde se dva puta godišnje i to u doba obilnih kisa, nakon cega je trava bujnija pa ima dovoljno hrane za potomstvo.

I u kavezu tigrice se prilicno lako razmnozavaju, a gnezdo koje cemo ponuditi svojim pticama treba da lici na prirodno.
Prave se uglavnom dve vrste gnezda -  visoko i položeno.
Dimenzije visokog gnezda su: 18 x 14 x 14 cm; otvor je 4-4,5 cm, a za standarde: 25 x 18 x 18; otvor je 4,5 cm. Precnik udubljenja je 10 cm.
Polozeno gnezdo za obicne tigrice ima dimenzije: 20 x 15 x 16, a za standarde: 25 x 18 x 18.

Slavuj

Slavuj (Luscinia megarhynchos) je ptica iz reda vrapcarki (Passeriformes) i podreda ptica pevacica.

Slavuji imaju neugledno smedje perje (odozdo svetlije nego sa gornje strane). Gnezdo slavuja se uglavnom nalazi na zemlji, a mnogo redje na niskoj vegetaciji. Sastoji se od neuredne gomile lisca i biljaka, a cesto je skriveno ispod kopriva i drugih biljaka. Mladunci se iz jaja izlegu goli i slepi, ali brzo rastu i dobijaju perje, pa za nekoliko nedelja vec mogu leteti.

Slavuj se hrani sitnim paucima. Smatra se da slavuj peva samo nocu, ali ako ga niko ne uznemirava, cesto peva i danju. Najcesce se, nalazi u nekom grmu gde je dobro kamufliran, zbog neupadljivog perja.
Svi slavuji provode zimu u Africi. Slavuj peva samo u prolece, a na jesen lagano prestaje sa pevanjem. Medjutim, tada su oni tihi i neprimetni.

SVL - Srpski visokoletac

Staniste: Uza Srbija, a poreklo vodi od domacih golubova i turskih letaca.

Opste osobine: Osnovna odlika rase je visok, dug, kruzni i grupni let. Telo mu je jako, ali ne ni krupno, ni sitno.

Glava : Srednje velicine, zaobljena, celo dosta izbaceno i siroko. Kapa bogata, moze biti siroka, loptasta i siljasta.

Oci: Biserne boje, a kod belih i sarenih s' belom glavom, crne. Ocni okviri su dupli, bledo zute boje.

Kljun: Snazan, srednje duzine, malo povijen. Preporucljiva je svetla boja kljuna i kod tamnih boja perja.

Vrat: Srednje duzine i snazan.

Prsa: Siroka, snazna i zaobljena.

Krila: Duga, siroka, snazna, priljubljena uz telo, leze na repu.

Rep: Dugacak, duzi od krila, sadrzi od 12-16 pera.

Noge: Srednje duzine, snazne, neoperjane, ruzicaste boje.

Ledja: Zaobljena i u istoj ravni s' repom.

Perje: Cvrsto sjajno i glatko, dobro prileze uz telo.

Boje:J avljaju se jednobojni primerci u svim bojama, kao i mnostvu kombinacija boja i sara. Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija boja.

LET: Srpski visokletac dize se u jata koje broje najmanje pet ptica. Gledano sa zemlje leti uvek kruzno. U roku od dva sata mora da postigne propisani vis. To znaci da se nadje na visini na kojoj se neprimecuje rad krila. Golub mora da provede u vazduhu najmanje cetri sata. Nakon toga, kada ispuni neophodne uslove, ucestvuje u pravom takmicenju. U vazduhu, srpski visokoletac mora da se krece kruzno i da bude u vidokrugu sudija, koje su zaduzene za pracenje leta. Moguca su i odstupanja, ali to zavisi od sudijskog ubedjenja, a i od razloga koji su doveli do odstupanja. Kad "izleti" koliko moze, golub se vraca kuci. Kada se nadje na svom golubarniku, za njega je takmicenje zavrseno. 

 

Lepezan

Opsti izgled: U paradnom drzanju golub stoji ili se krece na vrhovima prstiju. Na unazad povijenom vratu je glava koja lezi na prednjem jastuku repa. Telo je zaobljeno sa svih strana, drzanje je siroko i duboko. Grudi treba da su uzvisene sto je moguce vise, uzana krila su cvrsto slozena, a letna pera nosi ispod najnizih krajnjih pera repa. Rep je blago izdubljen, a toliko je sirok i ravan koliko je to moguce nosi se uspravno, gledajuci sa strane skoro je uspravan.

Glava: Mala, fina, nezno zaobljena,glatka (bez kape).

Oci: Tamne kod belih i onih kod kojih preovladuje bela boja glave. Kod ostalih su biserne ili narandzaste, iako se tezi bisemoj boji oka. Ocni okviri su uzan i sto manje upadljiv.

Vrat: Tanak, blago i elegantno povijen. Duzina vrata treba da odgovara
duzini ledja, tako da glava cvrsto naleze na prednji jastuk i ne sme da probija rep (lepezu).

Telo: Malo do srednje velikog, kratko i okruglo a grudi i stomacni deo
(trbuh) obrazuju liniju bez preloma. Gledajuci sa svih strana, tezi se zaobljenom opstem izgledu. Ledja su u sredini malo ulegnuta.

Grudi: Siroke, pune, dobro zaobljene, jako uzvisene.

Krila: Uzana, slozena, tesno (uz telo) priljubijena. Gledajuci sa strane,
krajevi letnih pera samo malo izviruju iza kraja repa.

Rep (Lepeza): U skladnosti sa velicinom tela, ni suvise mali, ni nesrazmerno velik, malo je izdubljen, krazan, sa obe strane blago dodiruje pod, vrlo je gust i krut, cine ga duga i siroka pera, svako pero prekriva ono drugo. Broj pera nije merodavan za kvalitet repa. Zastavice pera su dobro slozene.