arabant

Rozele

Jesam li prava zivotinja za tebe?

Rozele su papagaji predivnih boja i vrlo otpornog organizma. Vrlo su aktivne ptice i spretni letaci. Vole da se igraju, penju i grickaju. Kada se jednom oforme partneri, lako ih je uzgajati. U divljini grade gnezda u rupama drveca. Prosecno zive oko 30 godina. 

Gde volim da zivim? 
Nije im potreban posebno veliki kavez za zivot i parenje. Tu vazi pravilo da sto je duzi i veci, rozela ce biti srecnija. Veci kavez je potreban kad se u uzgoju nalazi vise parova ptica. U vecem kavezu zajednicki zivot je mirniji jer nema ljubomore i borbe za teritoriju, naročito između roditelja i potomaka. Kavez u zatvorenom prostoru trebao bi biti dimenzija 120 x 80 x 170 cm, sa razmakom izmedju šipki oko 15 mm. Dno se prekriva najcesce peskom za ptice ili slicnim materijalom.

Sta rado jedem?
Hrana rozela sastoji se od tvrdog zrnevlja, mesavine hrane za male ili srednje velike papagaje (zavisno od vrste rozele). Dodaci ishrani vrlo su vazni, a mozete ih staviti i u posebnu posudu. Vocni dodaci ukljucuju jabuku, banane, kruske, tresnje, narandzu, dinje, nar, breskve i bobicasto voce. Davanjem sezonskog voca i povrca imitirate uslove u prirodi, a time i samu sezonu parenja.

Zdravlje
Rozela je zdrava kada:
- oci nisu suzne i sirom su otvorene
- perje je cisto i uredno, a kandze nisu predugacke
- nema promena u boji i konzistenciji izmeta
- ima ciste i suve nozdrve
- nema vidljivih otoka niti povreda
- zivahna je i ima dobar apetit
- zainteresovana je za okolinu
 

Razmnozavanje
Paru rozela potrebno je dati na izbor dva gnezda. Kad izaberu gnezdo zenka ce sneti 4-9 jaja, po pravilu 5, okrugla i bele boje. Zenka sedi na jajima, a muzjak je hrani. Za vreme inkubacije nije preporucljivo uznemiravati leglo. Osim toga zenke i ne dopustaju da se covek priblizi jajima, pri prvom znaku priblizavanja nadvije se zastitnicki nad jaja ili mladunce, te rasirenim krilima "brani" leglo. Ovakav nacin ponasanja onemogucuje dobar pogled na leglo, a svako uznemiravanje predstavlja potencijalnu opasnost za mladunce i jaja (ostecenja, lomovi).  Mladi ptici izlegu se nakon 18-20 dana i napustaju gnezdo sa 5 nedelja starosti. Savetuje se odvajanje mladih od roditelja oko mesec dana nakon sto su samostalni.

Kanarinac

Kanarinci su izuzetno drustvene ptice pa je najbolje da odmah razmislite o paru ptica. Ovo su temperamentne ptice koje uocavaju sva desavanja oko sebe i neprekidno su u pokretu. Savrseni su primer pticije radosti i radoznalosti kao i neiscrpne vitalnosti i energije.

Vrste kanarinaca:
1. Pevaci, kod kojih je primarna pesma i glasovne mogućnosti. Ovde spadaju Harcer-Roler.
2. Obojeni, sa najrazlicitijim bojama perja, koji su podeljeni u dve grupe: melaninovi i lipohromni. Melaninovi su karakteristicni po tamnoj boji perja, ahatnoj, crnoj ili smedjoj, dok u lipohromne spadaju ptice svetlog perja, bele, zute oranz-ruzicaste i crvene boje. Ovoj grupi pripada oko cetrdeset varijeteta.
3. Treca grupa razlicitih figura koji se veoma razlikuju od klasicnih kanarinaca po telesnoj gradji. U ovu grupu spadaju kovrdzavi i grbavi, kanarinci sa kapuljacicama, ili različitih poza.

Kanarinci imaju tri do cetiri legla godisnje i u svakom leglu tri do pet jaja, bledo zelenkaste boje, sa crveno-smedjim mrljama. Kao i kod ostalih ptica, cesto se desava da su jaja u pocetku nejednake velicine, pa Vas to sto je jedno jaje vece od ostalih ne bi trebalo zabrinjavati. Oplodjenost jaja inace se moze pratiti lampiranjem (stavi se lampa ispod jajeta te se na taj nacin moze uociti embrion). Muzjaka mozemo pariti s vise zenki istovremeno. Muzjaka mozemo pustiti kod zenke da ucini 2 - 3 skoka, pod uslovom da je zenka spremna na to. Ukoliko parimo vise zenki sa istim muzjakom, mora se voditi racuna da se muzjak nikada previse ne zadrzi kod pojedine zenke, kako ne bi trosio energiju. Zenke obicno snesu od 2 - 7 jaja (ponekad i 2). Snesu ih uglavnom rano ujutro. Kada zenka snese prvo jaje, mora se vrlo pazljivo smestiti u neku posudu sa brasnom, koje ce drzati toplinu. Isto jaje cemo zameniti sa vestackim jajetom. Kada zenka snese cetvrto jaje, pazljivo se vrate sva jaja u gnezdo i ukloni vestacko jaje. Mladi se izezu 13. dan, a pri tom se mora voditi racuna o temperaturi prostorije, kako ih zenka ne bi "prenela" na 14, 15. ili 16. dan.

Dobro je zenki davati ljuske od jajeta, zatim tlo kaveza posuti sa svezim peskom. Upravo taj dodatak ishrani utice na kvalitet jaja. Naravno, kada se mladi izlegu, potrebno im je pojacati ishranu postavljajuci sitne komadice sveze kuvanog jaja, kao i mrvice od keksa. Mladi sami pocinju da jedu 22 - 23 dan.

 

Ljubavni papagaj

Odakle dolazim?

Ljubavni papagaji je odomacen naziv za agapornide. Taj naziv dobili su jer su izuzetno privrzeni svom zivotnom partneru. Ovi papagaji poticu iz centralne i zapadne Afrike. Porodica agapornida deli se na 9 vrsta papagaja, a najpoznatije su: rozenkolisi, fisheri, personate i nigrigenisi.

Gde volim da živim?
Ljubavni papagaji vole puno prostora, pa iz tog razloga i kavez mora biti sto vecih dimenzija (min. 45x55x45cm).

Osim hranilice i pojilice, u kavezu  treba biti i nekoliko precki ili grana. Igracke su vazan element u zivotu Vaseg papagaja: zvoncici, ljuljaske. Svakodnevno Vaseg papagaja pustajte da slobodno leti.

Sta rado jedem? 
Ljubavni papagaju jedu gotovu mesavinu semenki za papagaje, sezonsko voce i povrce. Mozete im ponuditi i neljusteni kikiriki. U hranu im mozete dodavati i vitamine, a ponudite im i sipinu kost.

Zdravlje
Ljubavni papagaj je zdrav kada:
- Oci nisu suzne i sirom su otvorene
- Perje je cisto i uredno
- Nema promene u boji i konzistenciji izmeta
- Ima ciste i suve nozdrve
- Kandze nisu predugacke
- Nema vidljivih otoka niti povreda
- Zivahna je i ima dobar apetit

Razmnozavanje  Ukoliko imate muzjaka i zenku, postavite im kucicu za spavanje i kucicu za gnezdjenje. Polno su zreli sa osam meseci, ali najbolje je da ih parite od 12-15 meseca. Ljubavni papagaji  izlegu od 3-8 jaja. Inkubacija traje 22-25 dana. Cesto ce se muzjak pridruziti zenki u gnezdu. Mladunci ce poceti napustati gnezdo za 38-50 dana i za 2 nedelje nakon toga biti ce samostalni.

Pevajuci papagaj

Pevajuci papagaji poticu iz jugo-istocne Australije. Velicina ovih papagaja je od 27-28cm. Zenke su sivo-zelene, dok muzjaci imaju fluorescentno zelenu glavu i vrat, zelena ledja i rep sa crnim percima, a grudi su intenzivno zute boje. Pored osnovne boje postoji i pastelno zuta mutacija koja je prisutna i na nasim prostorima u volijerama nasih odgajivaca, pa cak i sarena mutacija. 

Mladi papagaji su polno zreli i spremni na parenje posle 6-8 meseci. Stariji i iskusniji odgajivaci koriste ove papagaje za izlaganje retkih vrsta papagaja, na taj nacin sto menjaju jaja, a s' obzirom da su pevajuci papagaji izuzetni roditelji, uspesno odhranjuju do kraja mlade izlezene iz poturenih jaja drugih papagaja.

Zenka nosi od 4-8 belih jaja i lezi na njima 20 dana. Mlade hrani sa puno paznje i gotovo nikada ne napusta gnezdo. Pilici napustaju gnezdo posle 4 nedelje od izleganja i bivaju hranjeni naredne 2-3 nedelje od strane muzjaka. Oglasavaju se veoma prijatnim i dosta razlicitim, ali ne i bucnim pesmama, po cemu su i dobili ime.

 
Osnovna hrana im je proso, ovas, suncokret, kanarinsko seme, sargarepa, jabuka, dok mlade treba dohranjivati mesavinom kuvanih rendanih jaja, mlevenog keksa i maka.

Tigrice

Tigrica danas nastanjuje prostore unutrasnjosti australijskog kontinenta. Po prirodi je selica i rasprostranjena je sirom Australije, iako u manjem broju nastanjuje obalna podrucja i jugozapadni deo kontinenta. Podvrsta tigrica nema.

Tigrica ima zelenu boju na grudima, stomaku, zadnjici i podrepku. Rep tamnoplave boje, lice, celo i deo obraza su zuti, a zadnji deo glave, ledja i krila imaju tigrasti crtez zelenog perja sa crnom bojom. Kljun je svetle roznate boje, iznad kljuna je kod muzjaka plava nozdrva, a kod zenke je bele ili smedje boje.
Ispod kljuna su crne tacke, a na obrazima su male ljubicaste fleke.

Prva mutacijska boja tigrica je bila nebesko plava i spontano se pojavila vec u prirodi. Zanimljivo je da je japanski car Hirohito prvi par nebesko plavih tigrica kupio za tada basnoslovnih 15.000 dolara.

Uzgojem su stvorene nove boje. Osnove nove boje su: albino bela, lutino zuta, ljubicasta, plava, siva, zuta i izabel zuta. Sve osnovne boje uzgojene su i u nekoliko nijansi, a broj harlekin-šarenih papigica danas prelazi broj 80. Uz prirodnu žutu masku na licu uzgojene su tigrice sa belom maskom ili bez maske.

U prirodi, tigrice u trulom drvecu kljunom bruse mesto za gnezdo ne trudeci se da ga posebno doteraju. Dovoljno im je udubljenje koje je dovoljno siroko da u njega smeste 5 do 8 jaja. Gnezde se dva puta godišnje i to u doba obilnih kisa, nakon cega je trava bujnija pa ima dovoljno hrane za potomstvo.

I u kavezu tigrice se prilicno lako razmnozavaju, a gnezdo koje cemo ponuditi svojim pticama treba da lici na prirodno.
Prave se uglavnom dve vrste gnezda -  visoko i položeno.
Dimenzije visokog gnezda su: 18 x 14 x 14 cm; otvor je 4-4,5 cm, a za standarde: 25 x 18 x 18; otvor je 4,5 cm. Precnik udubljenja je 10 cm.
Polozeno gnezdo za obicne tigrice ima dimenzije: 20 x 15 x 16, a za standarde: 25 x 18 x 18.

Slavuj

Slavuj (Luscinia megarhynchos) je ptica iz reda vrapcarki (Passeriformes) i podreda ptica pevacica.

Slavuji imaju neugledno smedje perje (odozdo svetlije nego sa gornje strane). Gnezdo slavuja se uglavnom nalazi na zemlji, a mnogo redje na niskoj vegetaciji. Sastoji se od neuredne gomile lisca i biljaka, a cesto je skriveno ispod kopriva i drugih biljaka. Mladunci se iz jaja izlegu goli i slepi, ali brzo rastu i dobijaju perje, pa za nekoliko nedelja vec mogu leteti.

Slavuj se hrani sitnim paucima. Smatra se da slavuj peva samo nocu, ali ako ga niko ne uznemirava, cesto peva i danju. Najcesce se, nalazi u nekom grmu gde je dobro kamufliran, zbog neupadljivog perja.
Svi slavuji provode zimu u Africi. Slavuj peva samo u prolece, a na jesen lagano prestaje sa pevanjem. Medjutim, tada su oni tihi i neprimetni.

SVL - Srpski visokoletac

Staniste: Uza Srbija, a poreklo vodi od domacih golubova i turskih letaca.

Opste osobine: Osnovna odlika rase je visok, dug, kruzni i grupni let. Telo mu je jako, ali ne ni krupno, ni sitno.

Glava : Srednje velicine, zaobljena, celo dosta izbaceno i siroko. Kapa bogata, moze biti siroka, loptasta i siljasta.

Oci: Biserne boje, a kod belih i sarenih s' belom glavom, crne. Ocni okviri su dupli, bledo zute boje.

Kljun: Snazan, srednje duzine, malo povijen. Preporucljiva je svetla boja kljuna i kod tamnih boja perja.

Vrat: Srednje duzine i snazan.

Prsa: Siroka, snazna i zaobljena.

Krila: Duga, siroka, snazna, priljubljena uz telo, leze na repu.

Rep: Dugacak, duzi od krila, sadrzi od 12-16 pera.

Noge: Srednje duzine, snazne, neoperjane, ruzicaste boje.

Ledja: Zaobljena i u istoj ravni s' repom.

Perje: Cvrsto sjajno i glatko, dobro prileze uz telo.

Boje:J avljaju se jednobojni primerci u svim bojama, kao i mnostvu kombinacija boja i sara. Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija boja.

LET: Srpski visokletac dize se u jata koje broje najmanje pet ptica. Gledano sa zemlje leti uvek kruzno. U roku od dva sata mora da postigne propisani vis. To znaci da se nadje na visini na kojoj se neprimecuje rad krila. Golub mora da provede u vazduhu najmanje cetri sata. Nakon toga, kada ispuni neophodne uslove, ucestvuje u pravom takmicenju. U vazduhu, srpski visokoletac mora da se krece kruzno i da bude u vidokrugu sudija, koje su zaduzene za pracenje leta. Moguca su i odstupanja, ali to zavisi od sudijskog ubedjenja, a i od razloga koji su doveli do odstupanja. Kad "izleti" koliko moze, golub se vraca kuci. Kada se nadje na svom golubarniku, za njega je takmicenje zavrseno. 

 

Lepezan

Opsti izgled: U paradnom drzanju golub stoji ili se krece na vrhovima prstiju. Na unazad povijenom vratu je glava koja lezi na prednjem jastuku repa. Telo je zaobljeno sa svih strana, drzanje je siroko i duboko. Grudi treba da su uzvisene sto je moguce vise, uzana krila su cvrsto slozena, a letna pera nosi ispod najnizih krajnjih pera repa. Rep je blago izdubljen, a toliko je sirok i ravan koliko je to moguce nosi se uspravno, gledajuci sa strane skoro je uspravan.

Glava: Mala, fina, nezno zaobljena,glatka (bez kape).

Oci: Tamne kod belih i onih kod kojih preovladuje bela boja glave. Kod ostalih su biserne ili narandzaste, iako se tezi bisemoj boji oka. Ocni okviri su uzan i sto manje upadljiv.

Vrat: Tanak, blago i elegantno povijen. Duzina vrata treba da odgovara
duzini ledja, tako da glava cvrsto naleze na prednji jastuk i ne sme da probija rep (lepezu).

Telo: Malo do srednje velikog, kratko i okruglo a grudi i stomacni deo
(trbuh) obrazuju liniju bez preloma. Gledajuci sa svih strana, tezi se zaobljenom opstem izgledu. Ledja su u sredini malo ulegnuta.

Grudi: Siroke, pune, dobro zaobljene, jako uzvisene.

Krila: Uzana, slozena, tesno (uz telo) priljubijena. Gledajuci sa strane,
krajevi letnih pera samo malo izviruju iza kraja repa.

Rep (Lepeza): U skladnosti sa velicinom tela, ni suvise mali, ni nesrazmerno velik, malo je izdubljen, krazan, sa obe strane blago dodiruje pod, vrlo je gust i krut, cine ga duga i siroka pera, svako pero prekriva ono drugo. Broj pera nije merodavan za kvalitet repa. Zastavice pera su dobro slozene.

Cesljugar, stiglic, loker

Cesljugar je dug 12-13 cm sa rasponom krila od 21-25 cm i tezinom od 14 do 19 grama. Polovi su slicni, sa crvenim licem, crno-belom glavom, svetlosmedjim ledjima, belim stomakom sa svetlo smedjim bokovima i prsima. Krila su crno-zuta. Iz blizine se muzjaci mogu razlikovati po većoj, tamnijoj crvenoj masci koja se siri odmah iza oka. Kod zenki, crvena boja ne dopire do oka. Kljun boje slonovace je dug i siljast, a rep je racvast. Cesljugari u fazi razmnozavanja imaju beo kljun, sa sivkastom ili crnkastom tackom na vrhu. Azijska podvrsta ima sivu glavu iza crvenog lica, bez crno-belih cara.

Naseljava Evropu, sever Afrike, te zapadne i centralne delove Azije. Iz hladnijih krajeva se zimi seli na jug. Prenesen je u druge delove sveta. Staniste su mu otvoreni nizijski predeli, slabo posumljeni.

Hrani se semenjem cicka, cesljugovine i drugih biljaka, ali lovi i insekte koje nosi mladuncima.
Ima lepu pesmu, zbog cega se pre drzao u kavezima. Odbegle ptice ili one namerno pustene u divljinu su naselile jugoistok Australije i Novog Zelanda. Voli krajeve bogate korovom. U doba parenja cesljugar se priblizava selima i gradovima gde se oseca sigurnijim zbog grabljivaca. Oktobra meseca muzjak pocinje svadbenu pesmu i doziva zenku. U to doba cesljugare obicno mozemo videti u parovima kako dolecu u vrtove i hrane se korovom koji je nikao izmedju povrcem.Gnezdi se na listopadnom drvecu. Zenka snese 4-6 jaja, iz kojih se izlegu mladunci nakon 11-14 dana.

Australijska zeba

Jesam li prava zivotinja za tebe?

Australijska zeba je ljubimac koji ce Vas razveseljavati svojim umilnim pevanjem i cvrkutanjem, ali nije ljubimac kojeg cete moci milovati. Zebe vole drustvo pa im ga svakako obezbedite. Muzjaci su, za razliku od zenki, izvrsni pevaci. Njihov zivotni vek moze biti u rasponu od 5-15 godina.

Odakle dolazim?
 U prirodnom okruzenju, australijskim pasnjacima, zebe zive u grupama ili kolonijama od 40 do 100 ptica. Kad se pojave ekstremni uslovi za zivot, pocinju selidbu formirajuci jato od gotovo hiljadu jedinki. Kako zebe u prirodi zive u jatu, vrlo su drustvene i zato je potrebno drzati najmanje par ovih ptica.

Gde volim da zivim?
Zebe su zivahne i vole da lete. Iz tog razloga obezbedite im sto veci kavez (min. 60 x 40 x 40 cm), a svaki dodatni prostor zebama ce itekako znaciti. Kako su zebe male ptice, pazite da resetke nisu presiroke. Kavez stavite na tiho i mirno mesto, a mozete ih drzati i napolju. Ipak, treba im vremena kako bi se navikle na novo okruzenje, pa ih nemojte suvise cesto premestati. Svakako trebaju biti zaklonjene od kise i od promaje. Uopsteno, zdrave zebe dobro ce se osecati na temperaturi u rasponu od 5°C pa sve do 30°C. U kavez postavite hranilicu, pojilicu i precke. Odlican dodatak je i ljuljaska i kadica za kupanje.

Sta rado jedem?
Zebe jedu gotovu mesavinu semenki, spanac, listove maslacka, narendanu sargarepu i krastavce, jabuke, banane... Obezbedite zebi kalcijum, pa joj iz tog razloga ponudite sipinu kost, a povremeno im mozete ponuditi ljuske jajeta. Hrana im uvek treba biti dostupna, kao i sveza voda.  

Zdravlje
Australijska zeba je zdrava kada:
- oci nisu suzne i sirom su otvorene
- perje je cisto i uredno
- nema promene u boji i konzistenciji izmeta
- ima ciste i suve nozdrve
- kandze nisu predugacke
- nema vidljivih otoka niti povreda
- zivahna je i ima dobar apetit

Razmnozavanje
Zebe brzo sazrevaju i spremne su za parenje sa 11-12 nedelja. Pozeljno je da se ne pocne sa razmnozavanjem pre 6-9 meseci. Najlepsa zebina pesma se moze cuti upravo za vreme parenja. Kavez postavite na mirno mesto i vise ga ne premeštajte. U kavez im postavite gnezdo sa jednim otvorom, poželjno na vise mesto.

Dnevno im obezbedite 14-16 sati svetla. Zenka izleze 3-8 jaja, o kojima se brinu oba roditelja. Nakon 14 dana izlegu se ptici a za narednih 21 dan napustaju gnezdo.

Volim li drustvo?
Kao sto smo vec napomenuli, zebe izuzetno vole drustvo i svakako ih treba drzati najmanje u paru. Navici ce se na blizinu ljudi, ali nece dozvoliti da ih dodirujete i mazite.